Alergije

Alergijske reakcije nastaju kada imuni sistem postane hipersenzitivan na određeni alergen iz prirode.

Supstance koje dovode do alergijske reakcije se nazivaju alergeni, i kod mnogih ljudi su te supstance potpuno bezazlene. Za naš organizam bilo koja supstanca može biti alergen, ukoliko je naš imuni sistem prepozna kao „opasnost“. Uloga imunog sistema je da zaštiti i odbrani organizam od strane supstance. Ukoliko ste alergični na nešto Vaš imuni sistem će prepoznati alergen i burno će odreagovati na njegovo prisustvo.

Kada alergen dođe u kontakt sa osobom koja je alergična, aktiviraju se odbrambeni mehanizmi našeg imunog odgovora i antitela koja imaju ulogu u prvoj liniji odbrane od stranog alergena. Antitela se vezuju za mastocite i oslobađa se histamin. Histamin se prirodno nalazi u našem telu i igra ključnu ulogu u imunološkom odgovoru. Oslobađa se kao odgovor na alergijske reakcije i upale. Kada se oslobodi histamin pod dejstvom alergena posledično dolazi do inflamacije (zapaljenja), osećaja teskobe, nelagodnosti, otoka, crvenila…

Mnogobrojni su simptomi alergija, zavisno od samog alergena kao i mesta ulaska alergena. Kada se alergen udiše, histamin deluje na sliznicu nosa i disajnih puteva pri čemu ona postaje upaljena, otečena i proizvodi više sluzi. To prouzrokuje svrab, curenje iz nosa, kijanje,otežanog disanja i gušenja. Alergen, takođe može da bude okidač za nastanak astme.

Najteži oblik alergijske reakcije je anafilaktički šok. To je sistemska alergijska reakcija koja se razvija naglo, i često je dramatična. Smrt nastaje zbog opstrukcije disajnih puteva i kardiovaskularnog kolapsa.

Preko 50 miliona ljudi širom Amerike doživi alergijsku reakciju u toku jedne godine.

• Astma
• Alergijski rinitis
• Atopijski dermatitis
• Alergije na polen
• Alergije na ambroziju
• Alergije na hranu

• Curenje nosa
• Zapušenost nosa
• Kijavica
• Kašalj
• Vrtoglavica
• Otežano disanje
• Groznica
• Otoci
• Gušenje

Alergije mogu imati sezonski karakter kada ih izazivaju alergeni otvorenog prostora (korov, trava, drveće, polen). Alergije mogu trajati i tokom cele godine i tada ih izazivaju alergeni zatvorenog prostora (životinjska dlaka, grinje, plesni, prašina,..)

Alergije su česte, mnoge se javljaju u dečijem uzrastu. Alergije mogu nestati sa godinama, ali neke su ipak doživotne. Da li će alergija nestati zavisi od tipa alergena koji je i od jačine simptoma koje izaziva.

Iako se alergije većinski javljaju u dečijem dobu, one mogu nastati i kod odraslih. Alergije su sve češće i smatra se da je razlog povećana zagađenost vazduha, genetski modifikovane supstance kojima smo poslednjih godina sve više izloženi. Takođe faktori rizika su i duvanski dim i respiratorne infekcije.

Zanimljivo je da deca koja su imala teške respiratorne infekcije imaju veću šansu da u toku života steknu neku alergiju, dok deca koja su imala blage i srednje teške respiratorne infekcije smanjuju šansu da steknu alergije. Razlog je rano priključivanje kolektivu i sticanje imuniteta.

Atopijski trijas označava pojavu da kod dece kod koje se javio atopijski dermatitis postoji velika šansa da će se razviti alergijski rinitis, a nakon toga i astma. Prepoznavanje i pravovremeno lečenje dermatitisa i rinitisa može da spreči progresiju astme.

Mnoge studije su pokazale da alergije koje nestaju sa godinama su izazvane alergenima iz hrane.

Preko 85% dece preraste alergene poput:

• Mleka
• Jaja
• Soje
• Pšenice

Dok samo 15-20% dece tokom života počne da toleriše alergene poput:

• Kikirikija
• Oraha
• Školjki
• Ribe

Mnoge studije su pokazale da povremeno i umereno izlaganje alergenu može dovesti do tolerancije tog alergena, i nestajanja simptoma alergije, Na sličan način deluju vakcine. Taj vid terapije naziva se desenzibilizacija i to je jedini vid terapije koji leči uzrok. Međutim osobe sa atopijskom konstitucijom će najčešće biti preosetljive na različite alergene iz okoline.

Iako na prvi pogled simptomi alergije nisu teški, za osobu koja ima alergiju su dosta ogtaničavajući i značajno smanjuju kvalitet života.

Inhalacija predstavlja efikasnu metodu lečenja ukoliko se zbog bolesti ili alergija pojavi upala disajnih puteva ili oštećenje sluznice nosa, grla i drugih respiratornih delova. Inhaliranje je potpuno bezbolna, pouzdana i jednostavna tehnika apsorbcije lekova pomoću specifičnog aparata (inhalatora).

Inhalaciona primena lekova ima brojne prednosti poput:

• Brza apsorpcija na željenom mestu primene
• Manjim dozama leka se postiže željeni efekat. Ovim načinom primene leka se izbegava sistemska cirkulacija, a samim tim i brojna neželjena dejstva.
• Bolja podnošljivost primenjenog leka u odnosu na druge puteve primene
• Jednostavana i laka upotreba
• Manje neželjenih efekata
• Laka prilagodljivost vrste i doze leka