Dijabetes i imunitet

Mnogi procesi su odgovorni za izgradnju samotolerancije i sprečavanje imunološkog sistema da napadne sopstveno telo (autoimuni odgovor). Ako je jedan ili više ovih mehanizama poremećen, razvija se autoimuna bolest — kao što je dijabetes tipa 1

Dijabetes uzrokuje hronično visok nivo glukoze u krvi kao rezultat nesposobnosti beta ćelija pankreasa da proizvode dovoljno insulina ili neefikasnog korišćenja insulina od strane ćelija u telu. Dijabetes tipa 1 je autoimuni poremećaj, nastaje kada imuni sistem tela, greškom, napada sopstvene ćelije pankreasa. Iz tog razloga, ljudi sa dijabetesom tipa 1 mogu imati slabiji imuni sistem.

Dijabetes tipa 2 je metabolička bolest, kombinacija nedostatka proizvodnje insulina i insulinske rezistencije, prvenstveno u mišićima, jetri i masnom tkivu – glavnim ciljanim organima insulina. Na dijabetes tipa 2, ukazuje visok nivo glukoze u krvi zbog nedovoljne proizvodnje insulina u pankreasu.

Inflamatorni odgovor nastaje kao rezultat imunog odgovora na visoke nivoe glukoze u krvi, kao i usled prisustva inflamatornih medijatora koje proizvode ćelije u masnom tkivu. Usled „smrti“ masnih ćelija i infiltracije makrofaga u gojaznom masnom tkivu, pogoršava se upalna reakcija masnog tkiva i periferna insulinska rezistencija. Beta ćelije pankreasa kompenzuju perifernu insulinsku rezistenciju kroz povećanu proizvodnju insulina, što dovodi do hiperinsulinemije. Međutim, dugoročno, hronična progresivna insulinska rezistencija, na kraju uzrokuje iscrpljenost b-ćelija i nedostatak insulina. Ova “niska” ali hronična upala kontinuirano oštećuje beta ćelije pankreasa i dovodi do nedovoljne proizvodnje insulina, što rezultira hiperglikemijom.Pored toga, akumulacija slobodnih masnih kiselina, amiloida i inflamatornih citokina indukuje “smrt” b-ćelija, što dovodi do trajne hiperglikemije i dijabetesa tipa 2.

Smatra se da hiperglikemija kod dijabetesa izaziva disfunkciju imunološkog odgovora, koji ne uspeva da kontroliše širenje invazivnih patogena, zbog čega su ove osobe podložnije infekcijama.

Povećana prevalencija dijabetesa tipa 2 će povećati učestalost zaraznih bolesti i pratećih komorbiditeta

Skoro 90% svih slučajeva dijabetesa je dijabetes tipa 2. Insulinska rezistencija i dijabetes povezani su sa gojaznošću, fizičkom neaktivnošću i starenjem. Ostrva pankreasa, u početku, povećavaju svoju ćelijsku masu da bi proizvela više insulina kako bi kompenzovala insulinsku rezistenciju. Dijabetes će se razviti kada ovaj napor pankreasa više ne uspeva da nadoknadi potrebe tela za insulinom. Više od polovine pacijenata zahtevaće insulinsku terapiju zbog disfunkcije b ćelija pankreasa nakon desetak godina života sa insulinskom rezistencijom.

Dugotrajna hronična insulinska rezistencija kod dijabetesa tipa 2, ima tendenciju da povećava rizik od pojave mnogih drugih bolesti uzrokovanih makrovaskularnim (ateroskleroza) i mikrovaskularnim oštećenjima (nefropatija, neuropatija, retinopatija), a negativne uticaje ima i na mozak, bubrege, srce i oči.

Kao metabolička bolest, dijabetes nastaje usled zapaljenske reakcije u složenom imunološkom procesu. Insulinska rezistencija zbog inhibicije insulinske signalizacije rezultira nizom imunoloških odgovora koji pogoršavaju inflamatorno stanje, što dovodi do hiperglikemije. Urođeni defekti imunološkog odgovora (uključujući disfunkciju neutrofila i makrofaga) i disfunkcija adaptivnog imunološkog odgovora, odgovorni su za slabost imunog sistema u borbi protiv invazivnih patogena, kod osoba sa dijabetesom.

Bolje razumevanje mehanizama hiperglikemije, koji narušavaju imunološku odbranu domaćina, ključno je za razvoj novih strategija za lečenje infekcija kod pacijenata sa dijabetesom, čime če se poboljšati i ishodi lečenja

Osobe sa dijabetesom podložnije su infekcijama, posebno donjeg respiratornog trakta (pneumonija, tuberkuloza), urinarnog trakta, kože i mekih tkiva. Ishod lečenja infekcija, kod pacijenata koji pate od dijabetesa, obično je loš tj lošiji nego u zdravoj populaciji, jer infekcije traju duže, zahtevaju kompleksniji terapeutski pristup i često ih prate komplikacije.

Uobičajeno, ljudsko telo, koristi neverovatne mehanizme da se zaštiti od invazije miliona bakterija, virusa, gljivica, toksina i parazita sa kojima se susreće svakodnevno. U normalnim okolnostima, patogenima je teško da prodru kroz ovaj odbrambeni sistem, ali neka stanja i bolesti dovode do toga da imuni sistem ne funkcioniše ispravno. Dok se branimo od patogene invazije, našim odbrambenim sistema posao olakšavaju prirodne barijere (koža i mukozne površine bez oštećenja), kao i proizvodnja reaktivnih vrsta kiseonika, citokina i hemokina.

Nažalost, kod dijabetesa, imunološki odgovor domaćina je neadekvatan. Pored rizika od oštećenja prirodne barijere usled neuropatije, dijabetes može uticati na ćelijski imunitet, usled nedostatka insulina i stalnih hiperglikemija.

Infekcije su važno pitanje za osobe sa dijabetesom zbog neuspeha imunog sistema da se bori protiv invazivnih patogena

Mehanizmi povezani sa dijabetesom koji narušavaju odbranu domaćina od patogena, uključuju supresiju proizvodnje citokina, defekte u fagocitozi, disfunkciju imunih ćelija i neuspeh u „ubijanju“ mikroba zbog neadekvatnog imunološkog odgovora.

Smatra se da hiperglikemija slabi aktivnost makrofaga i leukocita u eliminaciji patogena. Primena egzogenog insulina kod dijabetesa može poboljšati aktivnost imunih ćelija u zaštiti od patogena

Uloga imunog sistema

Imuni sistem prepoznaje i bori se protiv klica koje mogu da nas razbole. Mnogi ljudi misle o imunološkom sistemu kao o zaštiti unutar tela. Ali prva linija odbrane je zaparavo naša koža, koja sprečava prodor neželjenih klica. Drugi sloj imunološkog sistema čine limfociti, vrsta belih krvnih zrnaca, koji cirkulišu kroz telo u potrazi za “pretnjama”, koje bi mogle da nas razbole (bakterije, virusi, toksini ili gljivice). Kada imuni sistem prepozna ove klice, bori se protiv njih, često da mi to i ne primetimo.

Imuni sistem nam takođe pomaže da izgradimo imunitet ili zaštitu od nekih virusa. Jednom kada nauči da se bori protiv određenog virusa, često se „seti“ kako da to uradi ponovo. Ako smo više puta izloženi istom virusu, naš imuni sistem se obično može brže boriti protiv njega, tako da uopšte nemamo ili imamo manje izražene simptome.

Upala se obično indukuje kao odgovor na mikrobnu infekciju. Kada se telo “očisti” od mikroba, upala se rešava različitim mehanizmima kako bi se izbeglo nepotrebno oštećenje tkiva. Autoimunost nastaje kada izmenjeni imuni odgovori ciljaju na sopstvena tkiva, izazivajući upalnu reakciju. Kod dijabetesa tipa 1, ćelije imunog sistema napadaju b ćelije koje proizvode insulin u ostrvcima pankreasa. Genetski faktori i faktori životne sredine povećavaju rizik od dijabetesa tipa 1, delimično menjajući događaje koji izazivaju centralnu i perifernu toleranciju. Ovo rezultira razvojem i ekspanzijom ćelija specifičnih za b ćelije, koje posreduju u zapaljenju ostrvaca pankreasa.

Za razliku od zaštitnog imuniteta gde je akutna upala prekinuta, autoimunost karakteriše upala koja se nastavlja (hronična upala)

Ako imate dijabetes, vaš imunološki sistem može biti oslabljen i manje efikasan. Visok nivo šećera u krvi dodatno pojačava „stres“ tela i čini da skoro svaki sistem u organizmu, radi teže. Ovo uključuje i bela krvna zrnca imunološkog sistema. Visok nivo šećera u krvi takođe može da izazove zaštitni imunološki odgovor (upalu), koja može, dugoročno gledano, da ošteti i unutrašnje organe.

Kada imate upalu, vaš imuni sistem radi jače. Ako se to događa istovremeno, dok je vaš imuni sistem možda već oslabljen (dijabetes), organizam će se teže boriti protiv infekcija.

Osobe sa dijabetesom češće mogu oboljevati od:

• Infekcija respiratornog trakta
• Gripa
• Upale pluća
• Infekcija urinarnog trakta
• Infekcija kože

Oporavak i izlečenje od bolesti, posekotina i rana može potrajati duže u odnosu na zdrave osobe.

Ako se razbolite, možda ćete primetiti da je nivo šećera u krvi viši nego obično. Da bi se borio protiv bolesti, imuni sistem oslobađa hormone koji mogu privremeno povećati šećer u krvi. Neki lekovi protiv prehlade i gripa takođe mogu podići nivo šećera u krvi. S druge strane, groznica, znojenje i loš apetit mogu uzrokovati nizak nivo šećera u krvi. Obavezno pažljivo i u kontinuitetu, pratite nivoe šećera u krvi i preduzmite hitne odgovarajuće mere ako šećer postane previsok ili prenizak

Kako ostati zdrav sa dijabetesom

Postoji mnogo stvari koje možete učiniti da ojačate svoj imuni sistem:

• Održavajte nivo šećera u krvi unutar ciljanog opsega kako biste zaštitili svoj imuni sistem. Ovo može pomoći u sprečavanju akutnih i hroničnih bolesti i pomoći vam da se brže oporavite ako se razbolite
• Jedite puno vlaknaste hrane (povrća, ceralija, voća)koja je puna vitamina i menarala i koja pomaže zdravlju vaših creva održavajući dobar balans između dobrih i loših bakterija – “mikrobiota” creva
• Budite fizički aktivni. Fizička aktivnost može vam pomoći da bolje kontrolišete i regulišete nivo šećera u krvi i da time održite imuni sistem jakim i spremnim da se adekvatno bori u slučaju bolesti
• Održavajte telesnu masu na vrednosti BMI ispod 25 – gojaznost je jedan od faktora rizika za pojavu dijabetesa tipa 2 i loš je saveznik imunog sistema u borbi sa patogenima

Insulin deluje preko svog receptora na imune ćelije kako bi pojačao odgovor na virusnu infekciju i menja funkciju imunoloških ćelija. U zdravim uslovima, tokom infekcije, prolazna insulinska rezistencija celog tela indukuje proizvodnju više insulina, što pojačava imuni odgovor. S druge strane, kod gojaznosti, proizvodnja insulina je već povećana pre infekcije i kada je potrebno više insulina da bi se pojačao imuni odgovor, pankreas ne može da odgovori na ovu potrebu, što povećava težinu infekcije

• Vakcinišite se redovno – vakcine deluju tako što vašem imunološkom sistemu daju uputstva o tome kako da se izbori sa virusom, štiteći vas od teških oblika bolesti.

Vakcine su posebno važne za osobe sa dijabetesom. Obavezno pitajte svog doktora o preporučenim vakcinama i njihovom kalendaru davanja

• Upravljajte stresom. Kada je vaš nivo stresa visok, vašem imunološkom sistemu može biti teže da se bori protiv infekcija. Stres takođe može povećati nivo šećera u krvi. Naučite da prepoznajete situacije visokog stresa i da ih odmah rešavate – samo 5 minuta opuštajućih vežbi, kao što je joga, može vam pomoći da se opustite

• Spavajte dovoljno. Ako konstantno spavate manje od 7 sati, biće vam teže da upravljate svojim dijabetesom. Premalo sna takođe može otežati vašem imunološkom sistemu da se bori protiv infekcija

Generalno, bolja regulacija šećera u krvi, dovodi do poboljšanja svih ćelijskih funkcija. Šta više, neki mikroorganizmi postaju virulentniji u okruženju sa visokim sadržajem glukoze.

Infekcije imaju „povećanu prevalenciju“ kod pacijenata sa dijabetesom u poređenju sa „nedijabetičnim“ ćelijama (primer Candida albicans)- smatra se da sastav receptora za ugljene hidrate, igra ulogu u ovom fenomenu. Mogući uzroci su defekti imuniteta, povećana adhezija mikroorganizama na dijabetične ćelije, prisustvo mikro- i makroangiopatije ili neuropatije i veliki broj medicinskih intervencija kod ove grupe pacijenata