Dijabetes i trudnoća

Kada imate dijabetes, vaša beba je u opasnosti od mnogih problema. Ovi problemi se mogu javiti tokom trudnoće i nakon rođenja. Problemi se dešavaju kada vaš šećer u krvi nije dobro kontrolisan.

Sve žene sa već postojećim dijabetesom tipa 1 ili tipa 2 treba da dobiju adekvatnu negu pre začeća, kako bi se optimizovala kontrola glikemije, procenile komplikacije, prekontrolisali lekovi i počelo sa suplementacijom folne kiseline.

Treba obezbediti efikasnu kontracepciju sve dok žena ne bude pripremljena i spremna za trudnoću.

Hiperglikemija je teratogena i ako je kontrola glikemije loša u prvih nekoliko nedelja od začeća, povećava se rizik od urođenih anomalija i intrauterine smrti fetusa!
Kasnije u trudnoći, povećava rizik od makrozomije, smrti fetusa i odojčadi, kao i metaboličkih i akušerskih komplikacija pri rođenju

Žene treba da ciljaju vrednosti glikoziranog hemoglobina (HbA1c) od ≤ 7,0% (idealno ≤ 6,5%, ako je moguće) kada planiraju trudnoću, ili ≤ 6,5% (idealno ≤6,1% ako je moguće) tokom trudnoće

Optimalna kontrola glikemije smanjuje pojavu kongenitalnih anomalija za 70%
Međutim, čak i žene koje postignu vrednosti glikoziranog hemoglobina ≤ 7,0% pre začeća imaju povećan rizik od komplikacija u poređenju sa opštom populacijom. Ovo može biti delimično uzrokovano gojaznošću majke, posebno kod žena sa dijabetesom tipa 2!

Nivoi glukoze u krvi su niži tokom trudnoće za faktor od 20%

Radna grupa Američkog udruženja za dijabetes i endokrinog društva definisala je hipoglikemiju tokom trudnoće kao nivo < 3,3 mmol/L. Kako je nivo hipoglikemije individualan, zvaničnu donju granicu šećera u krvi tokom trudnoće teško je jasno utvrditi. Ukupno posmatrano, trudnice imaju niže vrednosti šećera, koje se mogu oceniti kao normalne čak i ako su ispod tradicionalnog nivoa od 4,0 mmol/L.

Žene koje primaju insulinsku terapiju treba da održavaju vrednosti šećera > 3,7 mmol/L kako bi izbegle ponovljene hipoglikemije

Hipoglikemija je generalno posmatrano, bez rizika za fetus, sve dok se ne održava i ako se izbegnu gubitak svesti, grčevi, padovi ili traume majke tokom epizoda.

Ponovljena hipoglikemija i povezan gubitak kontrole glikemije su povezani sa makrozomijom

Do 71% trudnica sa već postojećim dijabetesom može doživeti tešku hipoglikemiju, a glavni prediktori su istorija teške hipoglikemije u periodu od godinu dana pre trudnoće, trajanje dijabetesa >10 godina i nesvesnost hipoglikemije!

Dva tipa dijabetesa se mogu javiti u trudnoći:

• Pregestacijski dijabetes podrazumeva postojanje dijabetesa tipa 1 ili tipa 2 pre trudnoće. Žene sa već postojećim dijabetesom pokazuju veće stope komplikacija u poređenju sa opštom populacijom, uključujući perinatalni mortalitet, kongenitalne malformacije, hipertenziju, prevremeni porođaj, prenešene trudnoće, porođaj carskim rezom i druge neonatalne morbiditete.

• Gestacijski dijabetes se po prvi put dijagnostikuje tokom trudnoće, a nestaje nakon što se vaša beba rodi. Nelečeni gestacijski dijabetes dovodi do povećanog materinskog i perinatalnog morbiditeta.

U trudnoći, posteljica obezbeđuje rastućoj bebi hranljive materije i vodu. Takođe stvara hormone koji su vam potrebni za zdravu trudnoću. Neki od ovih hormona mogu blokirati insulin. Ovo često počinje između 20 do 24 nedelje trudnoće.

Sve žene se testiraju na gestacijski dijabetes između 24. i 28. nedelje trudnoće

Potrebe za insulinom se povećavaju u trudnoći uglavnom zbog „anti-insulinskih“ efekata placentnih hormona. Kako placenta raste, proizvodi više ovih hormona, što uslovljava pankreas da proizvodi više insulina. Normalno, pankreas je u stanju da proizvede dovoljno insulina, ali ako se to ne dogodi, javlja se gestacijski dijabetes.

Trudnoća takođe može promeniti potrebe za insulinom žene koja već ima dijabetes. Ako imate dijabetes tipa 1, možda će vam trebati više insulina. Ako imate dijabetes tipa 2, možda ćete morati da počnete da koristite insulin.

Između 3% i 20% trudnica razvije gestacijski dijabetes, u zavisnosti od faktora rizika

Bebe rođene od majki sa dijabetesom imaju veću verovatnoću da dobiju dijabetes i budu gojazne kasnije u životu

Sve žene u reproduktivnom dobu sa dijabetesom tipa 1 ili tipa 2, moraju biti upoznate sa načinima pouzdane kontrole rađanja, važnosti kontrole glikemije pre trudnoće, uticaju BMI na ishod trudnoće, potrebama za folnom kiselinom i načinima da se zaustavi potencijalno štetno dejstvo lekova na embrion.

Nastojte da postignete nivoe HbA1c ≤7,0% (ili HbA1c ≤ 6,5% ako se može bezbedno postići) da biste smanjili rizik od:

• Spontanog pobačaja
• Kongenitalnih anomalija
• Preeklampsije
• Progresija retinopatije u trudnoći
• Mrtvorođenosti

Dopunite ishranu multivitaminima koji sadrže 1 mg folne kiseline najmanje 3 – 6 meseci pre začeća i nastavite do najmanje 12-e nedelje trudnoće, da biste sprečili urođene anomalije.
Prekinite uzimanje lekove koji su potencijalno toksični za embrion uz konsultaciju sa svojim lekarom. Obavezno zatražite od svog lekara plan terapije prilagođen planiranju trudnoće.

Žene treba pažljivo pratiti tokom porođaja, a nivo glukoze u krvi majke treba održavati između 4,0–7,0 mmol/L kako bi se smanjio rizik od neonatalne hipoglikemije.
Korišćenje insulinske pumpe, može se nastaviti kod žena sa već postojećim dijabetesom i tokom porođaja ukoliko mogu samostalno i bezbedno da upravljaju insulinskom pumpom.

Doze insulina treba da se smanje odmah nakon porođaja ispod doza korišćenih tokom trudnoće i da se titriraju po potrebi, kako bi se postigla dobra glikemijska kontrola.
Žene sa već postojećim dijabetesom treba da imaju često praćenje glukoze u krvi u prvim danima nakon porođaja, zbog postojanja visokog rizika od hipoglikemije.
Za žene sa već postojećim dijabetesom, treba podsticati dojenje, odmah posle porođaja da bi se smanjila neonatalna hipoglikemija.

Dojenje u trajanju od najmanje 4 meseca, treba podsticati i da bi se smanjila gojaznost novorođenčadi i rizik od razvoja dijabetesa.

Žene sa dijabetesom tipa 1, treba da se testiraju 4 meseca nakon porođaja, u cilju otkrivanja mogućeg postporođajnog tiroiditisa.
O bezbednoj upotrebi oralnih antidijabetika, tokom dojenja, potrebno je konsultovati svog endokrinologa.

Kod žena sa visokim rizikom, treba obezbediti savetovanje o pravilnoj ishrani i prevenciji prekomernog povećanja telesne mase u ranoj trudnoći, idealno pre 15-e nedelje gestacije, kako bi se smanjio rizik od razvoja GDM.
Najsigurnije je, ovoj grupi uraditi rani skrining sa HbA1c testom.
Ako je A1C ≥ 6,5%, treba smatrati da žena ima dijabetes u trudnoći i treba se pridržavati istih preporuka za lečenje kao kod već postojećeg dijabetesa.
Ako je početni skrining obavljen pre 24 nedelje gestacije i ako je negativan, ženu treba ponovo pregledati između 24-28 nedelje gestacije.

Dojenje u trajanju od najmanje 4 meseca, treba podsticati i da bi se smanjila gojaznost novorođenčadi i rizik od razvoja dijabetesa.

Žene sa dijabetesom tipa 1, treba da se testiraju 4 meseca nakon porođaja, u cilju otkrivanja mogućeg postporođajnog tiroiditisa.
O bezbednoj upotrebi oralnih antidijabetika, tokom dojenja, potrebno je konsultovati svog endokrinologa.

OGTT – ORAL GLUCOSE TOLERANCE TEST
Glukoza ≥11,1 mmol/L je dijagnostička potvrda gestacionog dijabetesa

Preferirani pristup je početni test za izazivanje glukoze od 50 g, nakon čega, ako je abnormalan, sledi oralni test tolerancije na glukozu od 75 g.

Dijagnoza GDM se postavlja ako je jedna vrednost glukoze u plazmi abnormalna:
• natašte ≥5,3 mmol/L ili
• 1 sat ≥10,6 mmol/L ili
• 2 sata ≥9,0 mmol/L

Alternativni pristup je pristup u jednom koraku oralnog testa tolerancije glukoze od 75 g

Dijagnoza GDM se postavlja ako je jedna vrednost glukoze u plazmi abnormalna:
• natašte ≥5,1 mmol/L ili
• 1 sat ≥10,0 mmol/L ili
• 2 sata ≥8,5 mmol/L