Hipoglikemija

Hipoglikemija je stanje koje se razvija kada osoba ima previše insulina u poređenju sa nivoima glukoze u krvi. Ponekad se naziva i „insulinski šok“. Predstavlja ozbiljno stanje kada su nivoi šećera u krvi ispod 3,9 mmol/l (70 mg/dl), a hitno stanje kada je nivo šećera u krvi ispod 2,2 mmol/l (40 mg/dl). Granica na kojoj postaju prepoznatljivi simptomi hipoglikemije varira od osobe do osobe.

Hipoglikemija je češća kod osoba sa dijabetesom tipa 1, ali se može javiti i kod osoba sa insulin zavisnim dijabetesom tipa 2, kao i kod onih na oralnoj terapiji.

Uzroci zbog kojih dolazi do hipoglikemije:

• Glavobolje
• Napetost ili bolovi u mišićima
• Promene u obrascima spavanja (previše ili premalo sna)
• Umor ili osećaj bolesti
• Glavobolje
• Napetost ili bolovi u mišićima
• Promene u obrascima spavanja (previše ili premalo sna)
• Umor ili osećaj bolesti

Simptomi hipoglikemije: Većina osoba sa dijabetesom prepoznaće epizode hipoglikemije zahvaljujući ranim simptomima kao što su drhtavica i glad. Ovaj poremećaj zahteva hitnu reakciju, jer postoji rizik od razvoja dijabetične kome. Oko 25% osoba sa dijabetesom, naročito onih koji boluju dugo, ne mogu prepoznati simptome hipoglikemije, čak i kada se javljaju rani znaci – ovo se naziva „nesvesna hipoglikemija“. Ove osobe mogu brzo doći u ozbiljan oblik hipoglikemije bez upozorenja.

Znaci teške hipoglikemije:

• Konfuzija
• Zamagljen vid
• Napadi
• Nesvestica

Šta možete da uradite?

Nikada nemojte davati insulin ako sumnjate na nizak nivo šećera u krvi!

Primenite pravilo 15/15: Pojedite 15 g brzodelujućih ugljenih hidrata (npr. 3-4 tablete glukoze, 100 g voćnog soka, zrela banana, kašika meda ili šećera) i sačekajte 15 minuta. Ako se ne osećate bolje, verovatno vam je potrebno više ugljenih hidrata.

• Hrana sa visokim sadržajem masti, poput čokolade, nije pogodna za hitnu reakciju u slučaju niskog nivoa šećera u krvi, jer masti odlažu ulazak ugljenih hidrata u krvotok.

Ponovite testiranje nivoa šećera u krvi.

Ukoliko je osoba u nesvesti, to predstavlja hitno stanje!

Ne pokušavajte unositi hranu ili tečnost na usta, jer postoji opasnost od gušenja. U ovom slučaju, potrebno je hitno dati injekciju glukagona, nikako insulina. Doza: 1 mg glukagona u nadlakticu ili butinu.

Podizanje šećera glukagonom je bezbedniji način, jer hormon glukagon pokreće oslobađanje glukoze iz jetre u krvotok, što podiže nivo šećera u krvi.

Napomena: U slučaju hipoglikemije koja je posledica konzumacije alkohola ili povećane fizičke aktivnosti, glukagon neće biti efikasan, jer jetra tada razgrađuje alkohol ili puni rezerve glikogena. U takvim situacijama, najbolje je konzumirati hranu ili piće koji sadrže brzodelujuće ugljene hidrate. Ako to nije moguće, pozovite hitnu pomoć!

Ako injekcija glukagona nije efikasna ni nakon 10 minuta, potrebno je primeniti infuziju glukoze kroz venu. Iako se nivo šećera u krvi može stabilizovati nakon nekoliko minuta, preporučuje se praćenje stanja u bolnici, jer može doći do ponovnog pada šećera.

Osoba koja je primila glukagon obično će se probuditi u roku od 15 minuta. Nakon toga, ako može da pije i guta, dajte im 30 g glukoze dok čekate hitnu pomoć.
Nakon oporavka, obavezno pojedite obrok ili užinu sa sporodelujućim ugljenim hidratima (npr. hleb, granola, voće, jogurt) kako biste stabilizovali nivo šećera i sprečili ponovnu hipoglikemiju.

• Idite u krevet sa blago povišenim nivoom glukoze u krvi.
• Jedite ugljene hidrate sa dugotrajnim dejstvom tokom večernjeg obroka ili neposredno pre spavanja (npr. proizvodi od celog zrna).
• Pažljivo korigujte povišene nivoe šećera u krvi uveče.
• Smanjite ili potpuno izbegavajte konzumaciju alkohola uveče.
• Izbegavajte fizičku aktivnost u kasnim večernjim satima.
• Promenite dozu insulina (samo nakon konsultacije sa lekarom).
• Podesite insulinsku terapiju (samo nakon konsultacije sa lekarom).
• Koristite CGM (kontinuirano praćenje glukoze) sa funkcijom alarma.

Ako postoji sumnja na pad nivoa šećera u krvi tokom noći, testirajte nivo šećera između 2 i 3h ujutru.

CGM sistemi – posebno oni sa alarmnom funkcijom – mogu pomoći u prepoznavanju noćne hipoglikemije. Više o sistemima za kontinuirano praćenje glukoze možete pročitati ovde.

Hipoglikemija bez dijabetesa: Iako je hipoglikemija najčešća kod osoba sa dijabetesom, u retkim slučajevima, i ljudi bez dijabetesa mogu doživeti simptome niskog nivoa šećera u krvi. To se može desiti:

• Za vreme posta
• Nakon konzumiranja alkohola ili kafe
• Tokom ili posle iscrpljujućih sportskih aktivnosti
• Nakon konzumiranja obroka bogatih ugljenim hidratima koji izazivaju nagli porast nivoa šećera u krvi i oslobađanje insulina.

U većini slučajeva, simptomi niskog nivoa šećera u krvi nisu ozbiljni kod osoba bez dijabetesa. Uzimanje hrane ili pića sa šećerom obično dovodi do ponovnog porasta nivoa šećera u krvi. Ipak, budite oprezni: ako se unese previše ugljenih hidrata, telo može proizvesti previše insulina, što može ponovo izazvati hipoglikemiju.

Postoji zanimljiv fenomen poznat kao „morning hypoglycemia“ ili „jutarnja hipoglikemija“, koji se ponekad javlja kod osoba sa dijabetesom. To je kada nivo šećera u krvi padne tokom noći zbog insulina koji deluje duže nego što je očekivano. Osobe sa dijabetesom mogu to prepoznati kroz simptome poput drhtavice ili umora odmah nakon buđenja. Zanimljivo je da je ovo stanje najčešće ujutru, jer je tokom noći metabolizam usporen, a telo se manje bori protiv niskih nivoa šećera.