Holesterol i tipovi holesterola

Holesteroli su lipidi (masti) koji se prirodno nalaze u našem telu i imaju bitnu ulogu u mnogim biološkim procesima.

Holesterol ima 4 esencijalne uloge. Učestvuje u izgradnji ćelija, proizvodnji hormona, vitamina D, kao i u sintezi žučnih kiselina koje pomažu u varenju masti.

Holesterol se u telu transportuje uz pomoć lipoproteina, a to su:

• LDL (lipoprotein niske gustine): Često nazvan „loš“ holesterol, jer visoke koncentracije LDL-a koje se nakupljaju u arterijama dovode do ateroskleroze i mogu povećati rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara.

• HDL (lipoprotein visoke gustine): Poznat kao „dobar“ holesterol, HDL pomaže u uklanjanju viška holesterola iz krvi, tako što ga transportuje u jetru, gde se razgrađuje. Povišeni nivoi HDL-a su obično povezani sa smanjenim rizikom od srčanih bolesti.

Ukupan holesterol u krvi je zbir HDL i LDL holesterola.

Holesterol se u telu proizvodi prirodno, ali se unosi i putem hrane.

Namirnice bogate zasićenim mastima, kao što su crveno meso, punomasni mlečni proizvodi i pržena hrana, mogu povećati nivo LDL-a. S druge strane, zdrave masti, koje se nalaze u maslinovom ulju, avokadu i ribama, mogu pomoći u povećanju HDL-a.

Postoje još i:

• VLDL ( lipoprotein veoma niske gustine): Takođe se naziva „lošim“ holesterolom jer i on doprinosi nakupljanju masti u krvnim sudovima i povećava rizik od srčanih oboljenja. Razlika između LDL i VLDL čestica je što LDL čestice u sebi nose holesterol, a VLDL nose trigliceride.

• Trigliceridi su najprisutnija vrsta masti u telu. Sav višak energije se skladišti u vidu triglicerida, a zatim se trigliceridi skladište u masnom tkivu. Visoke vrednosti triglicerida označavaju višak telesnih masti, a to je rizik za mnoga stanja kao npr. Dijabetes tip 2. Visoki trigliceridi su pokazatelj da unosite više kalorija u odnosu na vaše potrebe. Ove vrednosti mogu biti visoke i kod ljudi koji konzumiraju cigarete, alkohol, zaslađena pića, rafinisan šećer.

Povećane vrednosti triglicerida, u kombinaciji sa visokim vrednostima LDL-a i niskim HDL-om su faktor rizika za srčani udar i šlog.

• Genetika, porodična hiperholesterolemija.
• Loš način ishrane, koji podrazumeva unos zasićenih masti i transmasti.
• Sedentarni način života, nedostatak fizičke aktivnosti.
• Lekovi poput: antipsihotika, hormona, antikonvulziva, imunosupresiva, kortikosteroida.
• Komorbiteti poput: dijabetesa, hipertenzije, gojaznosti, hipotiroiditisa, policističnih jajnika,..

Na mnoge uzroke povišenog holesterola ne možemo da utičemo, ali određenim postupcima možemo odložiti i prevenirati ranu hiperholesterolemiju. Za održavanje zdravih nivoa holesterola, preporučuje se:

• Uravnotežena i izbalansirana ishrana ishrana
• Redovna fizička aktivnost
• Održavanje optimalnog body mass indeksa
• Izbegavanje pušenja i prekomernog unosa alkohola

Pored promene stila života, neophodna je stalna kontrola kroz redovne medicinske preglede i laboratorijske analize.

• Maslinovo ulje
• Avokado
• Žitarice od celog zrna
• Leguminoze poput sočiva, crnog pasulja, graška…
• Voće sa dosta vlakana (jabuke, kruške, bobičasto voće)
• Punomasna riba (losos, tuna, sardina…)
• Laneno seme
• Chia seme
• Koštunjavo voće (brazilski orah, pistaći i bademi)

• Crveno meso i mesne prerađevine
• Pržena hrana
• Lisnato testo
• Slatkiši i rafinisani šećeri
• Punomasni mlečni proizvodi