Kada je moj doktor daleko

Dijabetes, sam po sebi, već zahteva vašu i odgovornost vaše porodice 24/7, a hitan scenario čini upravljanje dijabetesom mnogo težim.

Baš kao što imate plan za hitne slučajeve kod kuće ili na poslu, važno je da imate plan za hitne slučajeve dijabetesa.

Postoji niz važnih pitanja u vezi sa pružanjem prve pomoći osobama sa dijabetesom u hitnim situacijama.

Ljudi sa dijabetesom zahtevaju hitne rakcije ukoliko su im nivoi šećera i insulina u neravnoteži. U većini slučajeva, mogu sami da preduzmu potrebne korake i zaustave razvoj težih stanja (dijabetička ketoacidoza – DKA i hiperosmolarni hiperglikemijski sindrom – HHS) koja mogu biti opasna po život.

Dva su osnovna hitna stanja kod dijabetesa:

• nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija) i
• visok šećer u krvi (hiperglikemija)

Ponekad, oni neće moći sami sebi da pomognu i možda ćete morati da reagujete kako biste im spasili život.

Jedna od najvećih dilema ljudi u okolini osobe sa dijabetesom u hitnim stanjima je razlikovanje hipo od hiperglikemije.
Ako niste sigurni da li je u pitanju hiperglikemija ili hipoglikemija: Ne koristite injekciju glukagona ili sprej za nos i nemojte ubrizgavati insulin!

Važno je saznati da li osoba sa dijabetesom ima nizak ili visok nivo šećera u krvi. Kada se preduzmu neodgovarajuće radnje, vanredna situacija može se dramatično pogoršati!

Ukoliko je osoba u svesnom stanju, pitajte je za trenutni nivo šećera u krvi. Ako nije sigurna, zamolite je da izmeri šećer u krvi, ili je vi testirajte, ako vam je pri ruci glukometar.

Vrednost možete pročitati i na insulinskoj pumpi, CGM-u ili pametnom telefonu i čitaču, ukoliko osoba nosi ove uređaje.

Proverite šećer u krvi i prilagodite lekove ili se obratite svom lekaru ako primetite sledeće znake:

Hipoglikemija – razvija se kada osoba ima previše insulina u poređenju sa vrednostima glukoze u krvi. Ponekad se naziva i „insulinski šok“.

Predstavlja ozbiljno stanje kada su nivoi šećera u krvi ispod 3,9 mmol/l (70 mg/dl ), a hitno stanje kada je nivo šećera u krvi ispod 2,2 mmol/ (40 mg/dl). Ako šećer u krvi padne ispod određenog nivoa, merni uređaj može da prikaže samo „NIZAK“ (“LOW”). Granica na kojoj nivoi šećera u krvi postaju primetni varira od pojedinca do pojedinca.

Češća je kod dijabetesa tipa 1, ali se može javiti i kod insulin zavisnog tipa 2, kao i kod osoba na oralnoj terapiji.

Dešava se kada:

• Nedovoljno unosite ugljene hidrate: preskočite obrok ili je obrok imao manje ugljenih hidrata nego što ste očekivali
• Vežbate više nego obično
• Pijete alkohol – posebno pivo i vino itd. Češće su noćna hipoglikemije kod večernje konzumacije alkohola
• Uzimate previše insulina
• Insulin slučajno ubrizgan u mišić: efekti insulina počinju brže. Ovo može dovesti do niskog šećera u krvi kada se ugljeni hidrati ne pojedu na vreme
• Upotreba određenih tableta za snižavanje šećera u krvi (na primer, sulfoniluree).
• Poboljšana apsorpcija insulina: na primer kada je izložen toploti, kada se sunčate – insulin brže ulazi u krvotok.
• Poboljšana efikasnost insulina: manje insulina može biti potrebno tokom ranih faza trudnoće ili nakon gubitka težine
  

Većina ljudi sa dijabetesom prepoznaće epizode hipoglikemije zbog ranih znakova upozorenja kao što su drhtavica i glad. Zahteva hitnu reakciju, obzirom da postoji pretnja za razvoj dijabetične kome.

Oko 25% osoba sa dijabetesom, uglavnom onih koji dugo boluju, ne mogu prepoznati epizode hipoglikemije, čak iako imaju rane znake – „nesvesne hipoglikemije“

Oni lako “upadnu” u tešku hipoglikemiju bez upozorenja

Znaci teške hipoglikemije:

• Konfuzija
• Zamagljen vid
• Napadi
• Nesvestica

Mogući simptomi: drhtavica, znojenje, prekomerna glad, nemir, bledilo, lupanje srca, konfuzija
Nikada nemojte davati insulin ako se sumnja na nizak nivo šećera u krvi!

Pratite pravilo 15/15
Pojedite 15 g brzodelujućih ugljenih hidrata (3-4 tablete ili gela glukoze; 100 g voćnog soka, zrela banana, kašika meda ili šećera) i sačekajte 15 minuta.
Ako se ne osećate bolje, verovatno vam je potrebno više ugljenih hidrata.
*Hrana sa visokim sadržajem masti, kao što je čokolada, nije pogodna kao hitna kontramera u slučaju niskog nivoa šećera u krvi. Visok sadržaj masti odlaže ulazak ugljenih hidrata u krvotok!

Ponovite testiranje šećera u krvi

Ukoliko je osoba u nesvesti, to je već hitno stanje!
Ne pokušavajte unos hrane ili tečnosti na usta ukoliko ste u blizini osobe sa ovim stanjem – mogu se ugušiti!
U ovim situacijama potrebno je hitno davanje injekcije glukagona – nikako NE insulina!
1mg glukagona u nadlakticu ili butinu

Podizanje šećera glukagonom je bezbedniji način!

*Hormon glukagon pokreće oslobađanje glukoze iz jetre u krvotok, tako da nivo šećera u krvi raste. Ubrizgavanje glukagona, ne deluje u slučaju kada je hipoglikemija posledica povećane fizičke aktivnosti ili konzumiranja alkohola!
U slučaju konzumiranja alkohola, jetra je previše zauzeta razgradnjom alkohola, dok ubrzo nakon intenzivnih sportskih aktivnosti, jetra radi na dopuni zaliha glikogena (glikogen = skladišni oblik šećera).
U ovim situacijama, ako je moguće, treba uzimati piće ili hranu koja sadrži brzodelujuće ugljene hidrate. U suprotnom, mora se odmah pozvati hitna medicinska pomoć!

Ako je injekcija neefikasna i nakon 10 minuta, mora se primeniti infuzija glukoze kroz venu
Čak i nekoliko sati kasnije, šećer u krvi može ponovo pasti, zato se preporučuje praćenje u bolnici!

Osoba bez svesti, obično će se probuditi u roku od 15 minuta nakon uzimanja glukagona. Nakon toga, ako mogu da piju i gutaju, dajte im 30 g glukoze, dok čekate hitnu pomoć.

Nakon uspešnog oporavka, pojedite obrok ili užinu sa sporodelujućim ugljenim hidratima (hleb, granola, voće, jogurt), da biste stabilizovali šećer i izbegli ponavljanje hipoglikemije.

Čak i bez dijabetesa, u retkim slučajevima, nizak nivo šećera u krvi može dovesti do tipičnih simptoma hipoglikemije kao što su drhtavica, bledilo lica, lupanje srca ili osećaj gladi. Posebno vitke osobe često prijavljuju takve simptome.
Međutim, samo pojava niskog nivoa šećera u krvi nije znak dijabetesa!
Normalno, metabolički zdravo telo zna kako da sebi pomogne kada je nivo šećera u krvi nizak. Pad šećera u krvi dovodi do toga da jetra oslobađa rezerve šećera koje se tamo skladište upravo u te svrhe.
U sledećim situacijama, ljudi bez dijabetesa takođe mogu primetiti simptome niskog nivoa šećera u krvi:
-Za vreme posta
-Nakon konzumiranja alkohola ili kafe
-Tokom ili posle dugotrajnih, iscrpljujućih sportskih aktivnosti ili fizičkog napora
-Nakon konzumiranja obroka bogatih ugljenim hidratima, koji izazivaju nagli porast nivoa šećera u krvi i izazivaju veliko oslobađanje insulina
U većini slučajeva, simptomi niskog šećera u krvi su bezopasni kod ljudi koji ne boluju od dijabetesa. Pića ili hrana koja sadrže šećer dovode do ponovnog porasta nivoa šećera u krvi. Ali budite oprezni: ako se previše ugljenih hidrata uzme kao kontramera, telo će zauzvrat, verovatno osloboditi previše insulina. Što onda opet može dovesti do znakova niskog šećera u krvi.

Kada su nivoi šećera u krvi veći od 13,9 mmol/l (250 mg/dl ), a moguće su i vrednosti iznad 55,5 mmol/l (1000 mg/dl). Neki uređaji za merenje šećera u krvi nisu u stanju da pokažu ovako povišene vrednosti i u tim slučajevima na displeju se prikazuje samo “VISOK” („HI“). Rezultat može biti dijabetična koma opasna po život.
Osnovni razlog je nedostatak insulina.Nikada ne korigujte insulin prerano nakon obroka. Ovo nosi rizik od hipoglikemije jer insulin ubrizgan tokom obroka još uvek deluje u telu.

Potražite savet svog endokrinologa u kom trenutku posle obroka povišeni nivo šećera u krvi može da se spreči insulinom.

Različite situacije mogu dovesti do povišenog nivoa šećera u krvi. Uzroci se delimično mogu pripisati terapijskoj tehnici. Na primer, ako se infuzioni set ilii rezervoar insulinske pumpe nisu menjali duže vreme, insulin više nije ispravan. Ako je sadržaj ugljenih hidrata u obroku bio loše procenjen, doza insulina može biti preniska. Šećer u krvi može porasti i tokom stresa ili bolesti jer je tada potreba za insulinom povećana. Ubrizgavanje insulina stalno na isto mesto, kao i neadekvatni izbor mesta aplikacije insulina, takođe mogu doprineti povišenom nivou šećera u krvi.

Mogući simptomi: umor, povećana žeđ, pojačano mokrenje
Nikada nemojte davati glukagon (injekciju ili sprej za nos) ako se sumnja na visok nivo šećera u krvi!

Ako je moguće, uradite test na ketone
1. Ketoni se ne mogu detektovati:
Merenje u urinu: Svetla boja bez „+“
Merenje u krvi: ispod 0,6 mmol/l
Ubrizgajte korektivni insulin
Dajte im vode
Proveravajte nivoe šećera u krvi na svakih 60 minuta

2. Ketoni se detektuju: Niski (+) ili do 1,5mmol
Srednji (++) ili oko 1,5 mmol
Visok (+++) ili (++++) ili oko 4 mmol/l
Ubrizgajte duplu količinu korektivnog insulina
Dajte im dosta vode
Nemojte dozvoliti da spavaju
Proverite šećer u krvi na svakih 60 minuta
Preporučuje se hitna hospitalizacija

U slučaju pospanosti ili nesvesti, pozovite hitnu pomoć!
Ako osoba reaguje, zamolite je da direktno leči hiperglikemiju po individualnom planu koji ima za hitne slučajeve
Važno je da obolela osoba pije puno vode
Ne ostavljajte ih same i postavite ih u bezbednu poziciju
Redovno proveravajte nivo šećera u krvi i zdravstveno stanje