Mere prevencije atrijalne fibrilacije

Atrijalna fibrilacija (AFIB) je nepravilan srčani rad i tip je aritmije. Remeti protok krvi i može se manifestovati palpitacijama, bolom u grudima i gubitkom daha. Ugrušak koji nastaje zbog iregularnog protoka krvi može da izazove začepljenje manjih krvnih sudova koji ishranjuju mozak i posledično prouzrokovati moždani udar. Moždani udari koji su povezani sa AFIB-om mnogo su teži od onih koji nemaju veze sa AFIB-om. Praćeni su povećanom verovatnoćom za nastanak trajne nesposobnosti pacijenta i povećanim kratkoročnim i dugoročnim mortalitetom. Ukoliko izazove posledice medicinski tretman i hiruške procedure mogu biti rešenje.

Bolest je često asimptomatska, tako da veliki broj pacijenata biva otkriven slučajno, prilikom hospitalizacije iz drugih razloga uključujući i moždani udar.
Skrining i rana detekcija atrijalne fibrilacije, uz odgovarajuću terapiju mogu smanjiti rizik za nastanak moždanog udara za 64%.

Najnovija istraživanja ukazuju da bi moglo da bude više od 10.5 miliona ljudi širom SAD-a sa atrijalnom fibrilacijom. Istraživanje sa Univerziteta u Kaliforniji, San Franciska, utvrdila su da je AFIB tri puta češći u SAD-u, nego što se ranije mislilo.

Moždani udar nije bolest starijih, on može da pogodi mlade, pa čak i decu. U našoj zemlji na svakih 20 minuta neko doživi moždani udar, a na svakih sat vremena neko umre od ove bolesti.

Povećano korišćenje zdravstvenih usluga među ženama ili pacijentima sa različitim komorbiditetima, kao što su hipertenzija i dijabetes, može povećati verovatnoću da će atrijalna fibrilacija biti dijagnostikovana tokom njihovih zdravstvenih pregleda.

Atrijalna fibrilacija (AFIB) je nepravilan srčani rad i tip je aritmije. Remeti protok krvi i može se manifestovati palpitacijama, bolom u grudima i gubitkom daha. Ugrušak koji nastaje zbog iregularnog protoka krvi može da izazove začepljenje manjih krvnih sudova koji ishranjuju mozak i posledično prouzrokovati moždani udar. Moždani udari koji su povezani sa AFIB-om mnogo su teži od onih koji nemaju veze sa AFIB-om. Praćeni su povećanom verovatnoćom za nastanak trajne nesposobnosti pacijenta i povećanim kratkoročnim i dugoročnim mortalitetom. Ukoliko izazove posledice medicinski tretman i hiruške procedure mogu biti rešenje.

Bolest je često asimptomatska, tako da veliki broj pacijenata biva otkriven slučajno, prilikom hospitalizacije iz drugih razloga uključujući i moždani udar.
Skrining i rana detekcija atrijalne fibrilacije, uz odgovarajuću terapiju mogu smanjiti rizik za nastanak moždanog udara za 64%.

Najnovija istraživanja ukazuju da bi moglo da bude više od 10.5 miliona ljudi širom SAD-a sa atrijalnom fibrilacijom. Istraživanje sa Univerziteta u Kaliforniji, San Franciska, utvrdila su da je AFIB tri puta češći u SAD-u, nego što se ranije mislilo.

Moždani udar nije bolest starijih, on može da pogodi mlade, pa čak i decu. U našoj zemlji na svakih 20 minuta neko doživi moždani udar, a na svakih sat vremena neko umre od ove bolesti.

Povećano korišćenje zdravstvenih usluga među ženama ili pacijentima sa različitim komorbiditetima, kao što su hipertenzija i dijabetes, može povećati verovatnoću da će atrijalna fibrilacija biti dijagnostikovana tokom njihovih zdravstvenih pregleda.

Starenje i porodična istorija AFIB-a su nepromenljivi faktori rizika na koje nemamo uticaj, ali postoje mnogi načini da se smanji rizik i održi zdravo srce. U 2020. godini je publikovana studija u kojoj se navodi da promene u stilu života mogu da smanje mnoge rizike.

Takođe, održavanje drugih stanja, kao što je hipertenzija ili dijabetes pod kontrolom, takođe smanjuje rizik od AFIBA. Američka asosijacija srca ističe važnost multidisciplinarne terapije.

Kada je reč o načinu života, uobičajena pravila poput praćenja zdravog načina ishrane, adekvatne fizičke aktivnosti i održavanja optimalnog BMI-bodi mas indeksa su od velikog značaja. Pušači i ljudi koji konzumiraju alkohol, takođe mogu smanjiti rizik za nastanak AFIB, smanjenjem ili potpunim izbacivanjem ovih „zadovoljstava“.

Pored promena u svakodnevnim navikama, ovo stanje često zahteva i medikamentoznu terapiju. Tretman služi za uspostavljanje normalnog srčanog ritma i prevenciju komplikacija. Doktor takođe može da prepiše i lekove koji regulišu srčanu aktivnost i antiagregacione lekove koji sprečavaju formiranje krvnog ugruška.

Ukoliko se atrijalna fibrilacija na vreme otkrije, uspešno se može sprečiti progresija i posledično moždani udar. Čak do 64% moždanih udara koji su posledica atrijalne fibrilacije se može sprečiti, ranim otkrivanjem. Neophodna je samokontrola kod kuće uz pomoć aparata koji imaju mogučnost detekcije AFIB-a, a ukoliko postoji AFIB neophodni su i dalji lekarski pregledi.

AFIB tehnologija na meračima pritiska je novo patentirana tehnologija. Ovi merači omogučavaju istovremeno merenje krvnog pritiska i skreening na AFIB. Tačnost ove tehnologije potvrđuju brojne kliničke studije. AFIB tehnologija se detektuje sa visokom senzitivnošću (97-100%) i specifičnošću (89%), u poređenju sa EKG-om, tako da može da se koristi kao pouzdan skreening test za ranu dijagnostiku. Ponudu aparate za merenje krvnog pritiska sa AFIB tehnologijom možete pogledati na ovoj stranici.

Preporuke lekara za smanjenje rizika od atrijalne fibrilacije:

• Praćenje izbalansirane ishrane, bogate voćem, povrćem, žitaricama od celog zrna i nemasnim proteinima, a izbegavanje prekomerenog unosa šećera, soli i loših masti.
• Bolja kontrola hipertenzije uz odgovarajuću terapiju i dijetu
• Smanjen unos alkohola i kofeina
• Prestanak pušenja
• Svakodnevno vežbanje srednjeg intenziteta u trajanju 30 minuta
• Kontrolisanje stresa metodama relaksacije, dubokim disanjem ili jogom
• Spavanje 7-9h tokom noći
• Preventivni pregledi srca, naročito ako postoji porodična istorija atrijalne fibrilacije
• Hidratacija sa dosta vode

Pojedinjene namirnice poput alkohola i kafe mogu da budu okidač za nastanak AFIB-a. Ishrana koja promoviše zdravlje srca je pogodna i za smanjenje rizika od atrijalne fibrilacije, kao i drugih srčanih bolesti.

Američka Asocijacija za srce preporučuje smanjen unos:

• Trans masti
• Zasićenih masti
• Soli
• Holesterola

Istraživanje sprovedeno u 2024. godine sugeriše da ishrane zasnovane na biljkama i mediteranska ishrana sadrže komponente koje su povezane sa nižim rizikom od Afib-a. To uključuje voće, celovite žitarice i zdrave masti.

Benefiti mediteranske dijete su:

• Poboljšano zdravlje srca
• Bolja funkcija trombocita
• Smanjen krvni pritisak
• Smanjen rizik za nastanak šloga

Američka asocijacija za srce je predložila listu namirnica koje treba konzumirati kod AFIB-a

• Povrće
• Žitarice od celog zrna
• Maslinovo ulje
• Voće
• Mahunarke
• Riba
• Koštunjavo voće i semenke
• Jaja
• Niskomasne mlečne proizvode

Ukoliko se Vaša ishrana zasniva na biljkama, neophodno je unositi dovoljno proteina. Dobri izvori biljnih proteina su:

• Sočivo
• Kikiriki
• Spirulina
• Leblebije

• Kafu i energetska pića
• Alkohol
• Crveno meso
• Prerađenu hrana
• Zaslađenu hranu i pića
• So

Postoji još nekoliko načina koje osoba sa AFib-om može prilagoditi svoj stil života kako bi promovisala zdravlje srca.

• Prestanak pušenja – osobe koje puše su pod većim rizikom da imaju AFIB
• Regulacija sna – dokazano je da osobe koje spavaju manje od 6 sati ili više od 8 sati su sklonije AFIB-u
• Regulacija stresa i anksioznosti – smatra se da su stres i anksioznost u direktnoj korelaciji sa AFIB-om i da mogu ticati jedno na drugo.