Mitovi o zdravlju srca

Globalno, srčane bolesti su glavni uzrok smrti. One su odgovorne za 17,9 miliona smrtnih slučajeva svake godine. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), u Sjedinjenim Američkim Državama, jedna osoba umire od kardiovaskularnih bolesti svakih 36 sekundi. Srčane bolesti su odgovorne za 1 od 4 smrti u SAD-u. Kardiovaskularne bolesti (KVS) su vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji. KVS su odgovorne za približno 50-55% svih smrtnih slučajeva u zemlji.

Tačno je da će srčane bolesti verovatnije da će zahvatiti osobe starije od 65 godina, ali 4–10% srčanih udara dešava se kod osoba mlađih od 45 godina, uglavnom kod muškaraca. Pored toga, način na koji živimo kao deca, adolescenti i odrasli postavlja temelje za zdravlje srca kako starimo.

Ishrana bogata trans i zasićenim mastima ili pušenje cigareta postepeno povećavaju rizik od srčanih bolesti kako starimo. Promene u načinu života danas stvaraju osnovu za zdravije srce u kasnijem životu.

Verovatnoća da vežbanje izazove srčani zastoj ili srčani udar je izuzetno niska. Vežbanje čak i pomaže u jačanju srčanog mišića i poboljšanju cirkulacije.

U avgustu 2020. godine, Evropsko društvo kardiologije objavilo je smernice o vežbanju za pacijente sa kardiovaskularnim bolestima.

Neki lekovi, poput statina, smanjuju nivo holesterola u krvi. Međutim, to ne znači da osoba koja uzima statine može neograničeno konzumirati hranu koja sadrži zasićene masti.

Holesterol se ili unosi putem hrane koju jedete ili proizvodi u jetri. Statini blokiraju enzim u jetri koji je neophodan za proizvodnju holesterola, smanjujući ukupne nivoe holesterola u krvi. Međutim, to znači da holesterol koji se unese hranom može i dalje dospeti u krv.

Ako su bliski članovi porodice imali srčane bolesti, to može značiti da imate povećan rizik. Međutim, to nije nepromenljivo i postoji nekoliko načina da se rizik smanji, čak i za ljude sa genetskom predispozicijom.

Ovo uključuje zdravu ishranu, prestanak pušenja, upravljanje krvnim pritiskom i redovno vežbanje.

Takođe, važno je napomenuti da ako su srčane bolesti prisutne u porodici, to možda nije znak genetske predispozicije. Porodice često dele navike načina života, poput ishrane i navika u vezi sa vežbanjem, koji mogu uticati na rizik od srčanih bolesti.

Ukratko, statini možda mogu neutralisati loše efekte ishrane, ali loša ishrana povećaće rizik od drugih nezavisnih faktora rizika za srčane bolesti, kao što su gojaznost, hipertenzija i dijabetes.

Iako većina vitamina, uzimana u preporučenim dozama, verovatno neće negativno uticati na zdravlje srca, ne postoje dokazi da bilo koji suplementi vitamina mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti. Oni sigurno ne mogu zameniti zdravu ishranu i redovno vežbanje.

Na primer, sistematski pregled i meta-analiza istraživali su povezanost između multivitaminskih i mineralnih suplemenata i različitih kardiovaskularnih ishoda, uključujući koronarnu bolest srca i moždani udar.

Analiza objavljena 2018. godine uzela je podatke iz 18 postojećih studija, sa 2.019.862 učesnika. Autori su zaključili da suplementacija multivitaminima i mineralima ne poboljšava kardiovaskularne ishode u opštoj populaciji.

Pušenje duvana je glavni uzrok srčanih bolesti. Čim osoba prestane da puši, zdravstvene koristi počinju. Nacionalni institut za starenje objašnjava: Nije važno koliko imate godina ili koliko dugo ste pušili, prestanak pušenja u bilo kojem trenutku poboljšava vaše zdravlje. Kada prestanete, verovatno ćete dodati godine svom životu, lakše disati, imati više energije. Takođe objašnjavaju da ćete smanjiti rizik od srčanog udara i moždanog udara i imati bolju cirkulaciju.

Ovo je mit, jer srčane bolesti predstavljaju glavni uzrok smrti i kod muškaraca i kod žena. 2017. godine u SAD-u, 24,2% muškaraca i 21,8% žena umrlo je od srčanih bolesti.

Međutim, kada se dodaju moždani udari, koji imaju slične faktore rizika, brojke su još sličnije među muškarcima i ženama: 28,7% muškaraca i 28% žena umrlo je od srčanih bolesti ili moždanog udara.

Česta je zabluda da samo muškarci obolevaju od srčanih bolesti. Tačno je da muškarci obično razvijaju kardiovaskularne bolesti u mlađem uzrastu nego žene i imaju veći rizik od koronarne bolesti srca. Međutim, žene imaju veći rizik od moždanog udara.

Iako je učestalost kardiovaskularnih bolesti kod žena obično manja nego kod muškaraca, žene imaju višu smrtnost i lošiju prognozu nakon akutnih kardiovaskularnih događaja.

Srčani udar i srčani zastoj nisu ista stvar. Srčani udar je problem u cirkulaciji. Događa se kada se koronarna arterija, koja nosi oksigenisanu krv do srčanih mišića, blokira.

Srčani zastoj je „električni problem“, kada srce prestane efikasno pumpati krv kroz telo. Srčani zastoj često nastaje usled srčanog udara.

Tokom srčanog udara, osoba je verovatno svesna. Tokom srčanog zastoja, gotovo uvek je nesvesna. Oba stanja su medicinski hitna.

Osoba sa kardiovaskularnim bolestima svakako treba da smanji unos zasićenih masti – koje se nalaze u hrani poput maslaca, krekera, slanine i kobasica – kao i delimično hidrogenizovanih i trans masti, koje se nalaze u hrani poput pečenih proizvoda, zamrznutih peciva.

Međutim, nezasićene masti mogu imati koristi. Na primer, omega-3, koja je polinezasićena masnoća, može zaštititi zdravlje srca.

Američka asocijacija za srce preporučuje „da svi odrasli jedu ribu (posebno masnu ribu) barem 2 puta nedeljno. Riba je dobar izvor proteina i siromašna je u zasićenim mastima. Riba, posebno masne vrste poput skuše, haringe, sardine, tune i lososa, pružaju značajne količine omega-3 masnih kiselina koje se smatraju zaštitnim za srce.

Takođe preporučuju konzumiranje omega-3 masnih kiselina biljnih izvora. Ove se mogu naći u tofu, orasima, lanenom semenu i njihovim uljima.

Visok krvni pritisak, poznat i kao „tihi ubica“, često ne izaziva nikakve simptome dok ne izazove ozbiljne probleme, poput srčanog udara ili moždanog udara. Kontrola krvnog pritiska je ključna, jer čak i normalni nivo pritiska može postati problematičan ako nije pravilno praćen i tretiran. Redovno merenje krvnog pritiska može pomoći u otkrivanju povišenih vrednosti i omogućiti pravovremeno preduzimanje mera. Ako imate visok krvni pritisak, važno je pridržavati se preporuka lekara, što uključuje promene u ishrani, redovno vežbanje i, u nekim slučajevima, lekove. Redovnom kontrolom krvnog pritiska možete značajno smanjiti rizik od ozbiljnih srčanih bolesti.

Srčane bolesti su česte, ali nisu neizbežne. Postoje promene u načinu života koje svi možemo primeniti kako bismo smanjili rizik od razvoja kardiovaskularnih problema, bez obzira na naš uzrast.