Moždani udar

Moždani udar je hitno medicinsko stanje koje se javlja kada dotok krvi u deo mozga bude prekinut ili značajno smanjen. Ovo može dovesti do oštećenja ili smrti moždanih ćelija.

Postoje dva glavna tipa moždanog udara:

1. Ishemijski moždani udar: Ovaj tip nastaje kada krvni sudovi koji snabdevaju mozak krvlju postanu suženi ili potpuno blokirani, obično usled krvnog ugruška. Ishemijski moždani udar je najčešći tip moždanog udara.

2. Hemoralgijski moždani udar: Ovaj tip se javlja kada krvni sud u mozgu pukne, što uzrokuje krvarenje. To može biti rezultat visokog krvnog pritiska, aneurizme ili povreda.

Simptomi moždanog udara mogu se pojaviti iznenada i uključuju:

• Slabost ili utrnulost u licu, ruci ili nozi, posebno na jednoj strani tela.
• Teškoće u govoru ili razumevanju.
• Problemi sa vidom, kao što su zamućenje ili gubitak vida.
• Teškoće u hodanju, vrtoglavica ili gubitak ravnoteže.
• Jaka glavobolja bez poznatog uzroka.

Faktori rizika za nastanak moždanog udara uključuju:

• Visok krvni pritisak
• Aritmije – atrijalna fibrilacija
• Dijabetes
• Pušenje
• Prekomerna konzumacija alkohola
• Prekomerna težina i fizička neaktivnost
• Starija dob
• Porodična istorija moždanog udara

Preventivne mere uključuju:

• Održavanje zdrave telesne težine
• Redovno vežbanje
• Zdrav način ishrane (npr. smanjenje unosa soli, masti i šećera)
• Kontrola krvnog pritiska meračima sa AFIB tehnologijom
• Prestanak pušenja

Može nastati kao posledica:

• tromboze ili embolije zbog postojanja aterosklerotskih promena na velikim arterijama
• embolizacije poreklom iz srca
• okluzije malih krvih sudova
• drugih jasno utvrdjenih razloga (npr. disekcije)
• neutvrdjene etiologije

Atrijalna fibrilacija predstavlja nezavisni faktor koji pet puta povećava rizik od nastanka akutnog ishemijskog moždanog udara. Takodje, ona predstavlja i značajan prediktor lošeg ishoda moždanog udara. Smatra se da je lošiji neurološki ishod kod ovih bolesnika posledica razvoja veće infarktne zone. Moždani udar je glavni uzrok invaliditeta kod odraslih.

Svake godine jedan od 20 pacijenata tj 5% bolesnika sa AF će doživeti prvi AIMU (bez preventivne terapije) a 12% će doživeti ponovljeni AIMU. U poredjenju sa drugim tipovima moždanog udara, moždani udar nastao kao posledica AF su povezani sa većim rizikom od ponovnog javljanja.

Mortalitet kod bolesnika sa akutnim ishemijskim moždanim udarom i atrijalnom fibrilacijom javlja u skoro 40% slučajeva u prva tri meseca od nastanka moždanog udara.

Oko 5 miliona ljudi u svetu, godišnje, koji prežive AIMU ostanu sa doživotnim invaliditetom. U Velikoj Britaniji oko 300.000 ljudi živi sa trajnim posledicama moždanog udara.

Lečenje moždanog udara zavisi od tipa:

Ishemijski moždani udar se moželečiti lekovima koji razređuju krv ili, u nekim slučajevima, hirurškim metodama.

Hemoralgijski moždani udarčesto zahteva hitnu medicinsku pomoć za kontrolu krvarenja.

Iako postoje terapije kojima se uspešno može sprečiti nastanak novog moždanog udara, mnoge posledice izazvane prvim, trajno ostaju. Ulaganje u zdravlje kroz prevenciju, redovne provere i edukaciju može pomoći u smanjenju broja osoba koje pate od posledica moždanog udara i može poboljšati kvalitet života.

Otkrivanje atrijalne fibrilacije kao jednog od najznačajnijih faktora rizika za nastanak AIMU moguće je redovnim kontrolisanjem krvnog pritiska u kućnim uslovima uz pomoć aparata sa AFIB tehnologijom (merač pritiska omogućava skrining na prisustvo AFIB-a, a dijagnoza se postavlja od strane kardiologa, pomoću ECGa), kao i redovnim lekarskim pregledima.

Jako je važno brzo prepoznati simptome, jer pravovremeno reagovanje može značajno smanjiti dugoročne posledice.