Dijabetes i san

Iako zvuči čudno, istina je da nedostatak sna (manje od 6 sati dnevno) može povećati rizik od dijabetesa tipa 2 za 1,4 puta u poređenju sa onima koji spavaju više od 8 sati dnevno. Zapravo, kvalitetan san je važan za održavanje pravilnih nivoa šećera u krvi.

Postoji nekoliko bioloških mehanizama koji mogu doprineti vezi između kratkog trajanja sna i dijabetesa. Prvo, laboratorijske studije su potvrdile smanjenje tolerancije na glukozu i osetljivosti na insulin nakon ograničenja sna. To znači da i nedostatak pankreasne sekrecije insulina i povećanje nivoa glukoze u krvi zbog nedostatka sna mogu dovesti do razvoja insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2.

Drugo, kratko trajanje sna povezano je sa povećanjem markera upale, što ukazuje na sistemsku upalu niskog stepena, a ona igra ulogu u razvoju dijabetesa. Pretpostavlja se da je poremećaj sna povezan sa dijabetesom zbog mehanizma upale niskog stepena u organizmu.

Na kraju, kratak san je povezan sa povećanjem hormona grelina (koji podstiče apetit) i smanjenjem hormona leptina (koji smanjuje apetit), što dovodi do povećane potrebe za hranom i povećava rizik od dobijanja na težini i kasnijih zdravstvenih problema.

Zbog pojačanog efekta hormona grelina, traže se brži i kalorijski bogatiji obroci, što povećava sklonost ka gojaznosti, koja kao što je poznato, povećava insulinsku rezistenciju, što je direktno povezano sa dijabetesom tipa 2.

Kao što premalo sna može izazvati dijabetes, dijabetes takođe može uticati na san i njegov kvalitet.

• Procenjuje se da svaka druga osoba sa dijabetesom tipa 2 ima probleme sa spavanjem zbog nestabilnih nivoa šećera u krvi i simptoma povezanih sa dijabetesom.

• Kao i kod mnogih hroničnih stanja, osećaji depresije ili stresa zbog same bolesti takođe mogu da vas drže budnima noću.

• Zbog toga, osobe sa dijabetesom tipa 2 su sklonije razvoju pratećih poremećaja spavanja, od kojih su najčešći sindrom nemirnih nogu i opstruktivna apneja u snu.

Otprilike jedna od pet osoba sa dijabetesom tipa 2 ima sindrom nemirnih nogu, koji je karakterisan trnjenjem ili drugim iritantnim osećajima u nogama koji mogu ometati san.

Osobe sa dijabetesom takođe su u riziku od još jednog stanja koje se zove periferna neuropatija. Uzimajući u obzir da je uzrokovana oštećenjem nerava, simptomi periferne neuropatije su veoma slični sindromu nemirnih nogu i uključuju utrnulost, trnjenje i bol u ekstremitetima.

Održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi postaje ključno za prevenciju i upravljanje dijabetesom. Srećom, nova tehnologija, poput sistema za kontinuirano praćenje glukoze (CGM), omogućava precizno i nesmetano praćenje nivoa šećera tokom celog dana i noći, bez potrebe za čestim bockanjem. Ovi uređaji pružaju informacije u realnom vremenu, što pomaže korisnicima da bolje upravljaju svojim stanjem i donose prave odluke o ishrani i terapiji. Korišćenje ovih inovacija može značajno doprineti poboljšanju kvaliteta života i smanjenju rizika od komplikacija vezanih za dijabetes.