Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zid krvnog suda. On varira u zavisnosti od snage srčane funkcije, elastičnosti arterija, ukupne količine cirkulišuće krvi. Pritisak krvi tako zavisi i od ukupnog zdravstvenog stanja, uzrasta, fizičke kondicije i životnih navika.
Sistolni „gornji“ pritisak se meri nakon kontrakcije srca i to je najviši pritisak koji se ostvaruje u arterijskom stablu. Dijastolni „donji“ pritisak se registruje kada je srce relaksirano.
Povišen krvni pritisak neizostavno dovodi do ozbiljnih posledica.
- Skoro ½ infarkta srca i 2/3 obolelih od šloga ima krvni pritisak viši od 160/95 mm Hg
- Dugogodišnja nelečena hipertenzija vodi u kongestivnu srčanu slabost u 91% slučajeva
- 54,7% poremećaja srčanog ritm aje posledica hipertenzije
- 30% ljudi sa visokim krvnim pritiskom ne znaju da ga imaju
- 70% ljudi koji imaju povišen krvni pritisak ne drže ga pod kontrolom
- Od 2001.-2010.godine u Srbiji stopa umiranja od bolesti koje su posledica visokog krvnog pritiska je porasla za 129,4%
- Iako je u 90-95% slučajeva nepoznat uzrok hipertenzije ona se lako otkriva i drži pod kontrolom.
Visok krvni pritisak – simptomi
Nekomplikovana hipertenzija obično protiče bez simptoma i zato se naziva „tihi ubica“.
Neki ljudi mogu da osete nespecifične simptome kao što je glavobolja, vrtoglavica, „kratak dah“, zamućen vid.
Kategorije poremećaja krvnog pritiska prema Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji:
| Kategorija | Sistolni krvni pritisak | Dijastolni krvni pritisak | |
|---|---|---|---|
| normalan krvni pritisak | niži od 120 | i | niži od 80 |
| prehipertenzija | 120–139 | ili | 80–89 |
| visok krvni pritisak I stepen | 140–159 | ili | 90–99 |
| visok krvni pritisak II stepen | 160 ili viši | ili | 100 ili viši |
Neotkriven i nekontrolisan krvni pritisak koji perzistira godinama neprimetno oštećuje organizam. Na sreću, promenom životnih navika i uključivanjem lekova za kontrolu pritiska možete redukovati rizik od posledica koje mogu životno da vas ugroze.
Posledica tih oštećenja su bolesti i poremećaji koji ozbiljno ugrožavaju život, a nekada je prva manifestacija fatalna, poput infarkta ili šloga.
Najteže posledice dugogodišnje nekontrolisane hipertenzije su sledeće:
Ateroskleroza. Visok krvni pritisak je jedan od kofaktora za nastanak oštećenja krvnih sudova, što za posledicu ima gubitak elastičnosti i promera krvnog suda. Ovako izmenjene arterije nisu u mogućnosti da dopreme dovoljnu količinu kiseonika tkivima i organima, a sam zid krvnog suda postaje podložniji na rupturu. Dalje posledice ateroskleroze su angina pektoris, infarkt srca, šlog, oštećenja vida od zamućenosti do potpunog gubitka vida.
Bubrežna insuficijencija. Povišen krvni pritisak u bubrezima oštećuje bubrežno tkivo i gubi se filtracona sposobnost bubrega.
Srčana slabost. Srce funkcioniše kao pumpa i kada je povišen pritisak u arterijskom stablu to zahteva veću potisnu snagu srčanog mišića. Rad po povećanim opterećenjem sa godinama iscrpljuje srčani mišić čija snaga opada i postaje nedovoljna za svakodnevne zahteve.